Dragi moji, moji najdraži i oni malo manje najdraži...
Kada odem ja nemojte pisati dobro o meni ili loše, jer vas tada ne čujem, ne vidim, a i ne postojim.

S toga dragi moji, koji ste moji, ako išta imate da kažete dobro ili loše, treba cijeniti sad i nikad poslije.

Sve dobro o mrtvima u svakom pogledu, i o onom ko je bio kradljivac, dobrica ili lažov, je zapravo čista životna navika.

Kada odem ja, nikako nemate potreba da pišete o mojim djelima koja su posebna, o mojem životu, o mom pravom putu, jer to je budaleština, tad ja ne postojim.

Ali kad postojim i kad sam tu, svi ste pored mene i mjerite mi svaku šalu, svaki korak naprijed ili nazad, zapravo uhodite me i kao da vam smetam. Ne smetam, nego ono kao on je 'vaki, a trebao biti ovakav, ili što nije malo više tjer'o kad su i oni takvi.

Dragi moji, moji najdraži, svi vi diljem naše domovine BIH, nek naučimo da o svom, svojima i drugima govorimo dobro ili loše dok su živi, jer svu laž koju pričamo o njima kad nisu tu pokazuje da moramo biti bolji prema sebi.

Kada odem ja nije otišao onaj, kako mislite, u onom momentu, već je otišao onaj kojeg ste kudili, hvalili, savijali, ispravljali, a da je sve to njemu bilo drago ili ne.

Kada odem ja neće biti ništa što nije bilo, nit će biti ono što nije bilo.

Biti će šta bude, a mi ništa nećemo znati.

Ne da nećemo znati, nego će biti kao da nismo ni postojali, ma koliko veliki bili.
Kada odem ja, nek bude što treba biti, a to odlazi jer drugi dolaze i tako stalno.

Kada odeš ti, da, ti, ako budem ja tu, onda ću znati i misliti kada odem ja kako smo zakasnili da to sve kažemo dok smo bili tu.
Kada odeš ti sve što kažem ne čuje se nigdje, ni u kom vremenu i prostoru ili kada odem ja, tamo gdje vas ne čujem, ne vidim, niti osjetim i gdje ste svi s ovog prazni.
Da, svi sa ovog prazni, kada odem ja.

Kada odem ja nek bude bolje tu, a ovamo gdje idemo, svi se nadamo da će on, Milostivi, uslišit molbu da smo se između dobra i zla uvijek borili za dobro.

Kada odeš ti!
Kada odem ja.
Sve je isto, jer svi idemo.